Molerski radovi u Zemunu — gletovanje, krečenje i dekorativne tehnike

Gornji grad oko Gardoša je najstarije zemunsko jezgro — prizemne i jednospratne austrougarske kuće iz 19. i početka 20. veka, sa debelim zidovima i plafonima preko tri metra. Kula Gardoš, podignuta 1896. na temeljima srednjovekovne tvrđave, stoji tačno iznad tog dela. Zidovi te generacije nikad nisu bili ravni po današnjim merilima i tu se posao ne završava jednom rukom gleta.

Ono što se u takvim kućama najčešće traži jeste gletovanje zidova koje zaista ispravlja podlogu, a ne samo krpi rupe. Disperziona glet masa se nanosi u sloju 1–2 mm po prolazu, ukupno do 3 mm — deblje od toga puca, i tu se prepoznaje razlika između molera i improvizacije. Brušenje ide tek posle otprilike 12 h, a rezultat merimo po DIN 18202: tolerancija 3 mm na 1 m i 5 mm na 2 m.

Kod starih kuća gotovo uvek zateknemo pukotine koje kreću iz uglova prozora i vrata. One se ne rešavaju gletom preko njih, nego dijagonalnom mrežicom gramature 145–160 g/m² sa preklopom od najmanje 10 cm. Klejni premazi stare gradnje se spiraju, a stare tapete i njihov lepak se skidaju do čvrste podloge.

Visoki plafoni preko 3 m su zaseban posao, ne dodatak. Plafon se radi mat ili mrtvim mat premazom (G3/G4 po EN 13300) upravo zato što mat sakriva talase u kosom svetlu, dok bi polusjaj naglasio svaku neravninu — a u visokoj prostoriji sa velikim prozorima kosog svetla ima na pretek. Rad na toj visini traži stabilan pristup i disciplinu oko zaštite, jer ispod je nameštaj koji često ne može da izađe iz sobe.

Blizina Dunava se u Gornjem gradu vidi na zidovima. Kada je uzrok vlage otklonjen — hidroizolacija urađena, zid osušen — radimo krečenje i gletovanje posle sanirane vlage: plesan se prvo mehanički i hemijski uklanja, jer se ispod boje nastavlja, a mrlje od vode se izoluju premazom da ne probiju kroz novi sloj. Samu sanaciju vlage ne radimo, to je drugi zanat; kako da razlikujete jedno od drugog piše u tekstu vlaga i buđ na zidu.

U ovim kućama često ide i dekorativna molerska tehnika na jednom zidu — špatulat, ottocento, velvet ili travertino tehnika. Podloga pod dekorativnu obradu se brusi finije nego pod obično krečenje, do P220, i tek onda ide reljefni akrilni podloga premaz. Na visokom zidu salonskog tipa takva obrada radi ono što obična bela ne može.

Donji grad, deo uz Dunav i kej, meša staru gradnju sa stanovima novije generacije i priličnim brojem lokala. Stanovi su tu izloženi vlažnijem vazduhu nego u unutrašnjosti grada, pa izbor boje nije svejedno pitanje. Perive polusjajne boje su slabije paropropusne od mat disperzija, što u vlažnijoj prostoriji ume da bude loš izbor.

Za kuhinje i hodnike biramo perivu boju klase 1 po EN 13300 — to je klasa koja gubi najviše 5 µm posle 200 ciklusa mokrog trljanja i podnosi pranje. Za spavaće i retko korišćene sobe klasa 3 je sasvim dovoljna i jeftinija. Od 2023. boja klase perivosti 3 ili slabije ne sme se ni deklarisati kao čistiva od mrlja, pa je izbor lakše proveriti nego ranije.

Uz kej ima i dosta lokala, kafića i kancelarija. Za njih radimo krečenje poslovnog prostora — sa perivim klasama tamo gde se površine stvarno peru, i sa terminima van radnog vremena kada lokal ne sme da stane.

Deo Gornjeg grada i široki pojas ka Novom Beogradu čine posleratni socijalistički blokovi — Blok 9a, Blok 11c i slične zgrade. Tu je zid u načelu ravan, gips-karton i panelni spojevi su realnost, a posao je klasično krečenje stana sa pripremom podloge.

Najveći deo tih stanova prelazi iz ruke u ruku ili se izdaje, pa se kreči pre useljenja — dok je prazan, bez nameštaja, sa slobodnim podovima. To je i najbrža i najjeftinija varijanta: nema pomeranja ormara, zaštita je jednostavnija, a boja može da se suši bez ograničenja. Druga ruka ide tek posle 4–6 h na 20 °C, pa prazan stan znači i realniji raspored radova.

Na spojevima gips-kartonskih površina radimo Q3 i Q4 nivo obrade — glet preko cele površine, najmanje 1 mm, jer je to jedini nivo koji podnosi sjajne premaze. Bandažiranje spojeva na nivou Q1–Q2 radi gipsar; naša granica počinje tamo gde se cela ploča gletuje. Hodnik i dečija soba dobijaju perivu klasu 1 ili 2, jer se tu, po iskustvu svih kojima smo krečili, najviše vide prsti.

Jedna sitnica koja pravi razliku: boju iz više kanti uvek egalizujemo u jednoj posudi pre nanošenja. Bez toga se na velikom zidu vide dve različite bele, a to je prigovor koji čujemo od ljudi kojima je neko drugi krečio.

Zemun Polje i Nova Galenika su druga priča — pretežno gradnja iz dvehiljaditih i novija, prazne velike površine i stanovi koji se preuzimaju od investitora. Tu se najviše isplati mašinsko krečenje, jer je prazna novogradnja idealan uslov za airless: nema nameštaja koji treba maskirati, a velike ravne površine se rade u jednom prolazu.

Airless troši oko 50% više materijala od valjka, ali dobija na vremenu i ostavlja ujednačen film. Proizvođači propisuju diznu po boji — 515 za lateks satin, 517 za mrtvi mat gold liniju — a rastojanje pištolja je 25–30 cm pod pravim uglom. Boja se pre prskanja procedi i promeša, inače dizna zapušava i ostavlja tragove koji se posle vide u kosom svetlu.

U nameštenom stanu mašinsko krečenje ne preporučujemo. Magla boje traži potpuno maskiranje svega, i tada valjak ispadne i brži i uredniji. To vam kažemo na obilasku, pre nego što se dogovorimo za bilo šta.

Novogradnja ima i svoje strpljenje: nov malter traži 7–10 dana po centimetru pre gletovanja, a beton najmanje mesec dana. Ako je zid mlađi od toga, bolje je sačekati nego dvaput plaćati.

Unutrašnji poslovi idu tokom cele godine, uz jedan uslov: radna temperatura +5 do +35 °C i relativna vlažnost do 80%, pri čemu se meri temperatura zida, ne samo vazduha. Zid uz spoljni zid u nezagrejanom stanu zimi zna da bude hladniji nego što termometar u sobi pokazuje, i tada se čeka.

Fasade zemunskih kuća rade se od proleća do rane jeseni. Traži se +5 do +30 °C, i to tako da temperatura ne padne ispod te granice ni tokom noći; ne radi se po vetru jačem od 30 km/h ni na fasadi izloženoj direktnom suncu. Akrilna boja podnosi kišu tek posle dva dana, silikatna posle tri.

Zbog blizine Dunava i vlažnijeg vazduha u Donjem gradu, jesenji termini se planiraju ranije nego u ostatku grada. Ako vam je fasada u planu, bolje je zvati u avgustu nego u oktobru.

Radimo gletovanje, krečenje, dekorativne tehnike, tapete, stolariju, metalne ograde i fasade kuća do dva sprata. Sve to sa svojim materijalom za zaštitu — najlonima, lepljivim trakama i pokrivačima — i sa čišćenjem po završetku, jer je „ostavili su svinjac" najčešća stvar koju ljudi pominju o prethodnom majstoru.

Ne radimo malterisanje, gipsarske radove i spuštene plafone, demit fasade i termoizolaciju, ni visinske radove sa skelom i alpinistima. Ne radimo ni sanaciju vlage. To nije skromnost nego granica zanata — svaki od tih poslova ima svog majstora i biće vam bolje kod njega.

Ono što jeste naše radimo do kraja: podloga se priprema, prajmer se ne preskače, brusi se sa svetlom a ne u mraku, i zidovi se pregledaju zajedno sa vama pre nego što odemo.

Poziv i dogovor termina. Javljamo se i zakazujemo obilazak, obično u roku od jednog do dva dana. Besplatan obilazak i merenje. Gledamo podlogu, merimo, kažemo šta je stvarno potrebno a šta nije.

Ponuda odmah, pre početka. Sve stavke se vide, cena se ne menja posle. Priprema i zaštita. Nameštaj se pokriva i sklanja od zidova, podovi i stolarija se zaštićuju — naš materijal, ne vaši čaršavi.

Rad. Poštuju se razmaci sušenja: druga ruka posle 4–6 h, brušenje gleta posle oko 12 h, radna temperatura +5 do +35 °C. Primopredaja i čišćenje. Gledamo zidove zajedno, u kosom svetlu, i odlazimo iz čistog stana.

Iz Zemuna izlazimo i preko mosta i uz Batajnički drum. Ako vam je stan preko puta, u blokovima, radimo i Novi Beograd; za kuće, fasade i stolariju severno od Zemuna tu je Batajnica.

Ukupno pokrivamo 16 beogradskih naselja, sa istim uslovima i istom pisanom garancijom od dve godine. Ako niste sigurni da li ste u našem krugu, pitajte — obično jeste.