Molerski radovi na Konjarniku — soliteri, veliki ulazi i stanovi posle kupoprodaje

Konjarnik 1, 2 i 3 građeni su po projektu Urbanističkog zavoda Beograda, u lamelama sa velikim brojem ulaza i visokim spratnostima — zgrada sa dvanaest ulaza i osam spratova nije izuzetak. Tri solitera na Rudom, poznata kao „Istočna kapija Beograda", najprepoznatljiviji su deo te celine.

Zajednički delovi takvih zgrada su najizloženija površina u objektu: hodnici, podesti, prostor oko lifta i poštanskih sandučića. Zato tu ne ide obična mat disperzija nego periva boja klase 1 ili 2 po EN 13300, koja podnosi pranje vodom i četkom.

Pre boje ide priprema koju svi preskaču — skidanje slojeva koji se gule, izolacija starih mrlja i armiranje pukotina na podestima. Radimo po ulazima i po etažama, tako da stanari uvek imaju prohodan put do vrata.

Ponudu pravimo posle obilaska celog ulaza i predajemo je upravniku ili stambenoj zajednici, sa fakturom i dogovorenim terminima. Kako se organizuje veći zajednički i poslovni prostor, opisali smo na strani krečenje poslovnog prostora.

Stanovi na Konjarniku su dvosobni i trosobni u soliterima i lamelama, a najveći deo poziva koje odavde dobijamo dolazi u istom trenutku — kada se stan tek kupio ili tek ispraznio. Prazan stan je za molera najbolji mogući zatečeni uslov.

Prvo se skida ono što se ne drži: kredasta boja koja povlači sloj, stare tapete, klejni premazi iz ranijih decenija. Mrlje od vode i nikotina se izoluju namenskim premazom, jer inače probiju i kroz dve ruke.

Boja se bira po prostoriji — klasa perivosti 1 ili 2 za hodnik i dečiju sobu, klasa 3 tamo gde se zid ne dodiruje — a plafoni idu mat. Druga ruka ide tek posle 4–6 h, i to je jedini razlog zbog kojeg krečenje traje koliko traje.

Ako se selite, planirajte nas pre kamiona, ne posle. Ceo redosled stoji na strani krečenje stana i kuće.

Kada je stan potpuno prazan, u igri je i mašinsko krečenje — brže je na velikim ravnim površinama, ali troši oko 50% više materijala od valjka i traži potpuno maskiranje, pa ga predlažemo samo kad se isplati.

Posle pola veka i nekoliko generacija stanara zid u soliteru retko je samo zid — to je istorija premaza. Ispod poslednje boje nalaze se i tapete, i klejni premazi, i po koje neuspelo krpljenje oko instalacija.

Sve to se skida i spira, upojna podloga se prajmeruje, pa tek onda ide glet masa u slojevima 1–2 mm po prolazu, ukupno do 3 mm — deblji sloj se skuplja i puca. Brušenje ide posle oko 12 h, uz osvetljenje pod uglom, jer se riševi vide samo tako.

Pukotine na spojevima i oko otvora armiramo mrežicom 145–160 g/m² sa preklopom od 10 cm, dijagonalno na uglovima prozora i vrata. Ravnost gletovanog zida držimo u 3 mm na 1 m i 5 mm na 2 m.

Podloge i posebni slučajevi — rigips, ytong, zid posle skinutih tapeta — objašnjeni su na strani gletovanje zidova.

U zgradama na daljinskom grejanju radijatori su po pravilu original iz vremena gradnje: požuteli, mestimično zarđali i uvek na najvidljivijem mestu ispod prozora. Krečenje ih učini još upadljivijim, pa ih vredi uraditi u istom izlasku.

Radi se namenskim lakom koji podnosi do 180 °C i praktično ne žuti pri normalnim temperaturama grejanja. Radijator mora biti hladan, minimalna temperatura prostorije +10 °C, a drugi sloj ide tek posle oko 20 h — zbog toga se ovaj posao planira van sezone grejanja ili uz dogovor sa grejanjem.

Neobojen radijator prvo dobija antikorozivnu temeljnu boju, pa lak. Rebrasti se radi četkom ili uskom diznom, panelni valjkom. Detalji su na strani farbanje radijatora.

Soliteri na Rudom stoje uz auto-put Beograd–Niš, pa je prašina realan faktor — stan sa otvorenim prozorima prema saobraćajnici skupi naslagu koju treba oprati pre nego što išta krene na zid.

Sam rad ne zavisi od godišnjeg doba: unutrašnji uslovi su +5 do +35 °C i vlaga do 80%, uz temperaturu zida između 5 i 25 °C, a to stan na daljinskom grejanju ispunjava cele zime. U višim spratovima leti zna biti previše toplo za mirno sušenje, pa tada radimo ranije ujutru.

Za zajedničke delove najbolji su prelazni meseci — može se provetravati, a niko ne prolazi kroz ulaz sa mokrom bojom u punoj špici.

Konjarnik je fizički razapet između dve opštine, pa se najviše i krećemo u tom trouglu: Voždovac sa soliterima u Šumicama i kućama pod Avalom, Zvezdara sa mešavinom međuratne gradnje i blokova, i Mirijevo, gde su zgrade iz sedamdesetih i osamdesetih sa istim tipom podloge kao ovde.

Ako niste sigurni pod koju opštinu spadate — nije bitno. Recite adresu i broj ulaza.