Molerski radovi u Rakovici — gletovanje, krečenje i stolarija

Gradska opština Rakovica ima 104.456 stanovnika po popisu 2022, na svega 3.036 hektara — i u tih 3.036 hektara stane bar tri različita zadatka za molera.

Profesorska kolonija, građena između 1927. i 1941. kao prvo planski izgrađeno naselje Beograda, dala je vile sa visokim plafonima i debelim zidovima. Tu se skoro nikad ne kreči „preko postojećeg" — ispod je obično stari klejni ili kredasti premaz koji nova boja povlači sa sobom.

Sa druge strane, oko nekadašnjeg IMR-a (fabrika radi od 1927, krajem sedamdesetih preko 4.500 radnika) nastala je posleratna radnička stanogradnja: stanovi od 31 do 50 m², niski plafoni, često bez lifta. Tu je posao brz i predvidiv, ali traži disciplinu u zaštiti — u malom stanu se prašina od brušenja oseti svuda.

Treći sloj su kuće na Kanarevom brdu, Kijevu i Kneževcu, gde uz unutrašnje krečenje redovno ide i stolarija. Miljakovac, Labudovo brdo, Petlovo brdo i Resnik svaki nose svoju kombinaciju.

Ovo je posao po kome se Rakovica najviše razlikuje od novijih naselja. Stara kredasta ili vodorastvorljiva boja se skida, ne prekriva — ako se prekrije, nova boja povuče stari sloj i za godinu dana zid se guli u listovima. Isto važi za stare klejne premaze, koji se spiraju sa zida.

Posle skidanja ide prajmer, pa gletovanje zidova u dva sloja. Glet masa se nanosi 1–2 mm po prolazu, ukupno do 3 mm — deblji sloj puca. Brušenje ide tek posle otprilike 12 h, i to sa rasvetom, jer se riševi u mraku jednostavno ne vide.

Cilj je ravnost u granicama koje propisuje DIN 18202: 3 mm na jedan metar, 5 mm na dva metra. To je merljivo, i to je razlika između „izgletovano" i „prefarbano".

U vilama Kolonije često nailazimo i na pukotine koje kreću sa uglova prozora i vrata. One se ne krpe glet masom — na uglove ide dijagonalna mrežica sa preklopom od najmanje 10 cm, pa tek onda glet.

Krečenje stana i kuće u radničkim zgradama uz Topčidersku reku najčešće znači dve ruke disperzije na pripremljenu podlogu. Prva ruka se razređuje jače da ujednači upojnost zida, druga skoro nimalo — tako nema „mrlja" gde je zid više upio.

Druga ruka ide tek posle 4–6 h na sobnoj temperaturi. Ko kreči brže od toga, radi preko nedovoljno vezanog sloja, i to se vidi. Boju iz više kanti obavezno prelivamo i mešamo u jednoj posudi pre nanošenja — zato kod nas nema priče o „dve različite bele" na spoju zidova.

Izbor boje vezujemo za prostoriju, ne za policu u radnji. Hodnik i dečija soba traže perivu boju klase 1 ili 2 po EN 13300, jer se tu najviše hvataju prsti; spavaća soba mirno podnosi klasu 3. Plafoni idu mat ili mrtvi mat, pošto mat u kosom svetlu sakriva talase koje bi polusjaj naglasio.

Za veće stanove i prazne prostore ima smisla i mašinsko krečenje — brže je, ali traži potpuno maskiranje, pa se radi pre useljenja, ne u nameštenom stanu.

Deo starije stanogradnje u Rakovici, naročito prizemlja i suterenski stanovi bliže Topčiderskoj reci, ima hidroizolaciju iz vremena masovne gradnje. Kad se ta vlaga jednom sanira — a to radi drugi zanat, ne moler — ostaje zid koji treba dovesti u red.

Tu radimo redom: mehaničko i hemijsko uklanjanje plesni, jer se ispod boje ona nastavlja; izolacioni premaz preko mrlja od vode, jer inače probiju kroz dva sloja gleta; pa tek onda glet i boja. Za takve zidove biramo paropropusnije mat sisteme — periva polusjajna boja lepše se briše, ali slabije diše.

Ako vlaga nije sanirana, mi nećemo krečiti preko nje. To je posao koji se vraća, a mi dajemo garanciju od dve godine i ne želimo da je trošimo na tuđ propust. Detaljnije o tome kad je krečenje rešenje a kad nije, pisali smo u tekstu vlaga i buđ na zidu.

U kućama na Kanarevom brdu i Kijevu, kao i u vilama Kolonije, drvena stolarija je često originalna. Farbanje stolarije ide u više tankih slojeva umesto jednog debelog — debeo sloj se skuplja i puca. Grund podiže vlakna drveta, pa se posle njega obavezno brusi u pravcu vlakana.

Preko stare sjajne ili emajlirane boje ne ide ništa dok se površina ne ohrapavi i ne premaže adhezionim prajmerom. Razmak između slojeva je 12–24 h, a radi se na +10 do +30 °C.

Uz to redovno radimo i:

Iz Rakovice smo u par minuta na Vidikovcu, koji je delom i u sastavu ove opštine, kao i na Čukarici i Banovom Brdu. Ako živite na granici dva naselja, slobodno pozovite — izlazak na procenu je besplatan bez obzira sa koje strane ulice ste.