Postavljanje tapeta u Beogradu — od pripreme zida do poslednjeg spoja

Lepljenje tapeta nije samo nanošenje lepka i priljubljivanje trake. Posao obuhvata merenje i raspored rolni, pripremu podloge, mešanje lepka po propisanom odnosu, sečenje na meru sa računanjem raporta šare, postavljanje i obradu ivica oko štokova, prekidača i radijatora.

Kod nas u ponudi stoji svaka od tih stavki odvojeno, pa se vidi šta se plaća. Ako se ispostavi da zid mora prvo da se gletuje, to će vam biti rečeno pre početka, na obilasku, a ne dan kasnije kada je pola sobe u rolnama.

Radimo i sa tapetama koje vi kupite i sa onima koje zajedno biramo. U oba slučaja pre porudžbine izmerimo površinu i kažemo koliko rolni treba, jer je dokupljivanje iz druge šarže najčešći uzrok razlike u tonu.

Ovo pitanje dobijamo skoro na svakom obilasku i odgovor gotovo nikad nije stvar ukusa nego prostorije. Tapeta nosi šaru, ponavljanje i grafiku; dekorativna obrada nosi teksturu i igru svetla, bez motiva.

Tapetu birajte kada želite određeni motiv — geometriju, cvetni dezen, imitaciju cigle ili drveta — i kada vam odgovara da se za nekoliko godina to lako promeni. Skidanje i nova tapeta su brži i jeftiniji od ponovnog izvođenja zidne tehnike.

Dekorativnu obradu birajte kada želite dubinu bez motiva, kada zid ima nepravilan oblik ili puno prekida, i kada vam smeta pomisao na spojeve. Površine sa kosinama, lukovima i mnogo uglova su tapeti neprijatelj, a tehnici nisu.

Ima i treći kriterijum, vrlo praktičan: vlaga i kontakt. U kupatilu, kuhinji ili prolazu sa decom tapeta mora biti vinilna i pravilno zaptivena, dok se dekorativna obrada tamo štiti završnim premazom.

Ako vam se čini da je vaš slučaj bliži teksturi nego šari, pogledajte dekorativne molerske tehnike — tamo je svaka tehnika opisana sa mestom gde ima smisla. Ako niste sigurni, na obilasku odlučujemo zajedno.

Razlika između vrsta nije samo u izgledu — svaka se drugačije ponaša sa lepkom i drugačije stari na zidu. Ovo je ono što se u praksi pokazuje kao presudno.

Flizelin je danas najčešći izbor i najlakši za rad. Lepak ide na zid, ne na tapetu, pa se rolna postavlja suva i može se pomerati dok se ne poklopi šara.

Zbog toga je posao čistiji i brži, a rizik od otvaranja spojeva manji. Kod skidanja se najčešće odvaja u suvom stanju, u celim trakama, što je veliko olakšanje sledeći put.

Papirne tapete se lepe na stari način — lepak se nanosi na traku i traka se ostavlja da se namoči. To nije gubljenje vremena nego uslov: papir se mokar širi, i ako se zalepi pre nego što se raširio, širiće se na zidu i spojevi će se videti.

Vreme namakanja mora biti isto za svaku traku, inače se trake razlikuju u širini. Papirne tapete su osetljive na prevlačenje lepkom preko lica, pa se radi sa čistim rukama i suvim sunđerom.

Vinil je izbor za kuhinju, kupatilo i hodnik. Površina je brisiva i podnosi vlagu i paru znatno bolje od papira, pa je i vek trajanja duži tamo gde se najviše prlja.

Zbog nepropusnog lica traže da zid ispod bude potpuno suv pre lepljenja. Vlaga zarobljena ispod vinila nema kuda da izađe, i to je jedini scenario u kome tapeta može da napravi problem umesto da ga reši.

Tekstilne tapete — svila, lan, pamuk, trska — su najskuplji i najzahtevniji deo posla. Traže besprekornu podlogu, jer se svaka neravnina i svaka mrlja ispod čitaju kroz vlakno.

Lepak ne sme da dođe na lice, jer se sa tkanine ne skida. Rade se sporo, sa najviše pažnje na spojevima, i nisu izbor za prostoriju u kojoj se zidovi dodiruju.

Metalik tapete imaju reflektujući sloj koji zid pretvara u površinu koja se menja sa svetlom. Prelepa su odluka za jedan zid i loša za četiri.

Tehnički su najnezgodnije: ne trpe premeštanje posle prilepljivanja, jer se sloj lomi i ostaje trag koji se ne popravlja. Zato se kod njih zid mora izmeriti i iscrtati unapred, do milimetra.

Lepak nije univerzalna stvar i mešanje „od oka" je najčešća greška samostalnih pokušaja. Svaki tip tapete traži svoj lepak i svoju gustinu.

Za flizelin tapete lepak se nanosi na zid u količini oko 200 g/m². Mešavina se pravi u odnosu 1:11 — jedan kilogram praha na jedanaest litara vode, što pokriva otprilike 60 m² zida.

Kada se zid predlepljuje, dakle premazuje razređenim lepkom radi ujednačenja upojnosti, odnos je 1:20 i pokriva oko 140 m². To se radi na zidovima koji jako vuku vodu, i posle toga se lepak za lepljenje ponaša predvidivo.

Posle mešanja lepak mora da odstoji oko 15 min pre upotrebe, da bi se prah potpuno raspustio. Za orijentaciju kod manjih poslova: 250 g univerzalnog lepka je dovoljno za otprilike 5–8 rolni.

Radi se na temperaturi od najmanje +5 °C. Kada je hladnije, lepak ne vezuje kako treba i ivice se dižu posle nekoliko nedelja — zato zimi u nezagrejanim prostorima čekamo ili prvo temperiramo prostoriju.

Podloga mora biti suva, čvrsta i bez prašine. Sve što se gula, kredasto je ili se odvaja pod noktom skida se, jer će lepak podići taj sloj i tapeta će ga poneti sa sobom.

Gletovan zid je propisana podloga za tapete. To nije preporuka nego zahtev sa deklaracija — tapeta se lepi na fino izravnatu površinu, a ne na sirov malter ili neobrađen beton.

Ako zid jako upija, prajmeruje se pre lepljenja. Vodorastvorljive mrlje — trag od vode, čađi ili nikotina — moraju se izolovati, jer inače kroz lepak putuju do lica tapete.

Stari klejni premazi kakvih ima u beogradskoj staroj gradnji peru se do zdrave podloge. To je prljav i spor deo posla, ali bez njega nijedna tapeta ne stoji.

Ovo je deo posla koji na obilasku najviše menja procenu, i deo koji drugi obično prećute. Kupci nam to opisuju uvek slično: stare tapete su se skinule lako, ali je ispod ostao užasan sloj starog, često zelenkastog lepka koji se ne da.

Situacija je gotovo uvek jedna od tri. Ili se tapeta odvaja u celim trakama i ispod je pristojan zid; ili se skinulo lice a ostala podloga u dva sloja koja se ne razdvajaju; ili je ispod debeo, tvrd sloj lepka iz vremena kada se koristio jak stolarski lepak, onaj koji stariji Beograđani zovu „Titov tutkal".

Plastificirane i vinilne tapete najčešće traže perforiranje lica pa natapanje, jer voda inače ne prolazi. Posle skidanja zid se pere i ostavlja da se potpuno osuši pre bilo kakvog daljeg rada.

Kada se posle skidanja pokaže da je zid ostao rapav, iskrzan ili sa ostacima lepka u poljima, jedino ispravno rešenje je gletovanje zidova pre nove tapete ili pre krečenja. Krpljenje samo mestimično donosi zid koji se u kosom svetlu čita kao mapa.

Zato skidanje starih tapeta uvek merimo i procenjujemo odvojeno, i uvek vam kažemo obe mogućnosti — koliko košta sa gletovanjem i koliko bez, ako podloga to dozvoli.

Kvalitet postavljene tapete se ne ocenjuje po sredini zida nego po tri mesta: spojevima, uglovima i prelazima oko otvora. Tu se vidi da li je neko merio ili improvizovao.

Spoj mora biti sučeon, bez preklopa i bez razmaka, i povlači se posebnim valjkom dok je lepak još otvoren. Preklapanje traka je znak žurbe i posle nekoliko meseci se ta ivica prva podigne.

Uglovi u stanu skoro nikad nisu pravi, pa se traka nikada ne prelama u uglu celom širinom. Preseca se sa malim zalaskom na sledeći zid, a nova traka se ponovo vertikalno iscrtava — to je jedini način da šara dalje ostane uspravna.

Raport, odnosno korak ponavljanja šare, određuje koliko materijala odlazi u otpad. Kod pravih i sitnih dezena otpad je mali, dok kod velikih motiva sa smaknutim raportom zna da bude znatan, i to unapred računamo u broj rolni.

Oko štokova, prekidača i radijatora radi se sečenje na mestu, uz oštru ivicu i bez natezanja materijala. Kod radijatora koji se ne skidaju koristi se uzak valjak sa dugačkom drškom, pa zid iza njih ne ostaje prazan.

Ovo pitanje se često postavi prekasno, kada je plafon već okrečen a zid oštećen skidanjem stare tapete. Redosled koji se u praksi pokazuje kao ispravan je jednostavan.

Prvo idu svi prljavi i mokri radovi: skidanje starih tapeta, pranje klejnih premaza, gletovanje i brušenje. Tek kada je prašina gotova i zid potpuno suv, ide krečenje plafona i onih zidova koji ostaju bez tapete.

Tapeta ide poslednja, jer je najosetljivija na prašinu, vlagu i mehaničko oštećenje. Sokle, lajsne i maske prekidača vraćaju se posle nje.

Ako se u stanu istovremeno menjaju podovi, tapeta ide pre postavljanja soklova a posle postavljanja poda. Tako se donja ivica uredno pokrije lajsnom umesto da se vidi rez.