Krečenje fasade u Beogradu — kuće i objekti do dva-tri sprata

Ovo kažemo odmah, da niko ne gubi vreme.

Radimo kuće i objekte do dva-tri sprata — porodične kuće, vile, prizemne i sprate objekte, manje poslovne objekte i pomoćne zgrade. Sve što se može uraditi sa merdevina, pokretne platforme ili lakše radne skele u prizemnom pojasu.

Ne radimo visinske radove. Ne izlazimo na zgrade sa skelom preko cele visine i ne radimo sa alpinistima ni sa korpom. Za višespratnice postoje firme za visinske radove i to je drugi zanat, sa drugom opremom i drugom odgovornošću.

Takođe ne radimo demit fasadu ni termoizolaciju. Naš posao su molersko-fasaderski radovi na postojećoj fasadi: pranje, priprema, popravka pukotina, podloga i završna boja. Ako se pri obilasku vidi da objekat traži izolacioni sistem ili sanaciju konstrukcije, reći ćemo vam to i nećemo uzeti posao.

Najveći deo neuspelih fasada nije loše okrečen — loše je opran. Boja se ne hvata za prašinu, alge i kredasti stari premaz, pa se prvo skida sve što ne drži.

Fasada se pere pod pritiskom, a tamo gde ima algi i zelenila površina se tretira i ostavlja da se osuši pre bilo kakvog premaza. Naslage od izduvnih gasova i sivi tragovi ispod solbanka takođe se skidaju u ovoj fazi.

Nosivost starog premaza se ne procenjuje okom nego testom rešetkastog reza — zarezivanjem mreže u sloj i proverom da li kvadratići ostaju na zidu. Ako sloj otpada, skida se; ako drži, ide podloga preko njega.

Na novom objektu se ne žuri. Nov malter na fasadi traži 3–4 nedelje pre boje, a cementna podloga punih 28 dana. Krečenje pre toga izgleda dobro dva meseca i onda počne da se ljušti.

Kada je zid čist i suv, ide prajmer u potrošnji 150–200 ml/m², a boja tek posle 12 h. Podloga izjednačava upojnost zida i to je razlog zašto ista boja na pripremljenoj fasadi pokriva u dve ruke, a na nepripremljenoj traži tri.

Pukotine na fasadi imaju pravilo: skoro uvek kreću sa uglova prozora i vrata, jer se tu koncentrišu naprezanja. Zato se na te uglove postavlja dijagonalna mrežica, pod uglom od 45 stepeni.

Za armaturni sloj koristi se staklena mrežica gramature 145–160 g/m² sa okcem 4×4 mm, a susedni komadi se preklapaju najmanje 10 cm. Mrežica se utapa u masu, ne lepi preko nje — ako se nazire kroz sloj, posao nije dobro urađen.

Kod površina sa mrežom sitnih pukotina radi se armaturni sloj u zoni, a ne popravka pukotina jedne po jedne. Krpljenje pojedinačnih pukotina na takvoj fasadi drži jednu sezonu.

Ono što mrežica ne rešava su pukotine koje idu kroz konstrukciju i menjaju širinu tokom godine. To su pukotine od sleganja objekta i one traže drugu struku — i to ćemo vam reći pre nego što damo ponudu, a ne pošto okrečimo.

Ovo je jedina odluka na fasadi koja se posle ne može ispraviti bez novog posla. Sve tri boje izgledaju isto na zidu — razlikuju se po tome koliko vode upijaju i koliko pare puštaju napolje.

Norma EN 1062-1 postavlja merila. Upijanje vode se deli na klasu W2 (0,1–0,5) i W3 (≤0,1 kg/m²h^0,5) — u kontinentalnoj klimi kakva je beogradska traži se W3. Paropropusnost se deli na V1 (visoka) i V2, a debljina suvog filma E3 iznosi 100–200 µm.

Akrilna boja je najekonomičniji izbor: troši 180–210 ml/m² za dve ruke i ima najjaču adheziju, preko 0,6 MPa. Cena joj je paropropusnost — sa Sd vrednošću ispod 0,22 m ona je najzatvorenija od tri. Ide na zdrave, suve fasade koje nemaju problem sa vlagom u zidu.

Silikonska boja je danas standardan izbor za porodične kuće. Ima Sd ispod 0,05 m i upijanje ispod 0,05, što znači da istovremeno diše i odbija vodu — kap se skotrlja, a para iz zida izlazi. Troši više, 200–400 ml/m² u dva do tri sloja, i to je razlika u ceni koju vidite u ponudi.

Silikatna boja je najparopropusnija od svih, Sd ispod 0,008 m. Ona se ne lepi na zid nego se hemijski vezuje za mineralnu podlogu, pa je izbor za stare i zaštićene objekte sa krečnim malterom. Ima dva uslova: ne ide preko akrilne podloge i traži +8 do +30 °C uz 12 h između slojeva.

Praktično: zdrava kuća bez vlage i sa ograničenim budžetom → akrilna. Kuća koja je izložena kiši sa jedne strane i mora da diše → silikonska. Stara kuća sa krečnim malterom ili objekat pod zaštitom → silikatna.

Kod tamnih nijansi ide još jedna napomena. Tamni tonovi traže veći udeo pigmenta, jače se greju na suncu i ponekad traže dodatno armiranje podloge, pa se pre odluke radi ogledno polje do 3×1 m² na samoj fasadi — jer nijansa na uzorku i nijansa na kući nikad nisu isto.

Fasada nije posao koji se radi kad se stigne, nego kad vreme dozvoli. Ovo su granice ispod kojih ne izlazimo na objekat.

Akrilne i silikonske boje traže +5 do +30 °C i relativnu vlažnost do 80%. Ključna zamka je noć: temperatura ne sme da padne ispod +5 °C ni posle zalaska sunca, jer se sloj tada ne veže do kraja. Zbog toga se u Beogradu fasade u oktobru i martu rade samo uz proveru noćnih minimuma.

Ne radi se po vetru od 30 km/h ili jačem — boja se suši pre nego što se raširi i ostavlja tragove valjka. Ne radi se ni na fasadi koju direktno tuče sunce; ta strana se zastire ili se ostavlja za jutarnji, odnosno popodnevni termin.

Kiša je poslednji uslov. Akrilna boja postaje otporna na kišu posle otprilike 2 dana, silikatna posle 3 dana, a potpuno je suva tek posle 7 dana. Zato pred početak gledamo prognozu na nekoliko dana unapred i radije pomerimo termin nego da rizikujemo ceo posao.

Za fasade koje su izuzetno izložene može se posle boje uraditi hidrofobna obrada, koja dodatno smanjuje upijanje vode a gotovo ne dira paropropusnost.

Kada se skidaju merdevine, na kući ostanu prozori i vrata koji sada izgledaju lošije nego pre — jer je fasada nova, a stolarija nije. To je najjeftiniji trenutak da se i to reši, dok je zaštita već postavljena i ekipa na objektu.

Boje za drvo i metal se ponašaju drugačije od zidnih: troše 4–8 m²/l, dakle otprilike duplo više po kvadratu, a razmak između slojeva iznosi 12–24 h. Optimalna temperatura je +10 do +30 °C, pa se spoljna stolarija po pravilu radi u istom delu sezone kao i fasada.

Ako u ponudi želite i prozore, kapke, ulazna vrata ili drvenariju na strehi, pogledajte šta obuhvata farbanje stolarije i recite nam na obilasku — ulazi u istu ponudu i isti termin.

Za rad na fasadnoj boji u Beogradu se plaća 3,5–13 €/m², i taj raspon govori sve o tome koliko je priprema važnija od same boje. Donja granica je čista fasada u dobrom stanju i akrilna boja; gornja je fasada koja se pere, armira mrežicom i radi silikonskom ili silikatnom bojom.

Cenu diže: skidanje starog premaza koji ne drži, mreža sitnih pukotina i armaturni sloj, tamne nijanse, puno detalja oko otvora i venaca, i teško pristupačne strane objekta. Cenu spušta: zdrava podloga, jednostavna geometrija i svetle nijanse.

Zbog toga cenu fasade ne dajemo preko telefona. Dajemo je posle obilaska, po stavkama, tako da vidite koliko ide na pripremu, a koliko na boju — i tako da ne bude iznenađenja usred posla.