Molerski radovi Palilula — krečenje visokih plafona i gletovanje starih zidova

U staroj palilulskoj gradnji uz Bulevar kralja Aleksandra zidovi nose slojeve iz nekoliko epoha — kreč, klejni premaz, pa disperziju preko svega. Takva podloga se pri prvom prelazu valjkom povlači i mora dole, inače nova boja odlazi zajedno sa starom.

Zato izlazimo na obilazak pre svake ponude i cenu pišemo sa svim stavkama pre početka radova. Ono što je dogovoreno, to se plaća — na kraju, po završenom i očišćenom poslu.

Radimo od 2014. godine, sa preko 1.400 okrečenih stanova i lokala i pisanom garancijom od dve godine na izvedene radove. Radno vreme je ponedeljak–subota, 07–20h.

Garsonjere i jednoiposobni stanovi u ovom delu često imaju plafon 2,6–3 m, a radna površina se meri kao zidovi plus plafon — otud i razlika u obimu prema stanu iste kvadrature u bloku.

Krečenje stana i kuće na takvoj visini radimo mat premazom na plafonu, jer mat u kosom svetlu sakriva neravnine koje sjajna boja podvlači. Kod visokih zidova pazimo na kontinuitet nanosa: boja iz više kanti se prethodno izmeša u jednoj posudi, da se ne pojave „dve bele" na spoju.

Prva ruka se razređuje jače da ujednači upojnost stare podloge, druga skoro nimalo. Između njih se čeka 4–6 h, a potpuno opterećenje boje dolazi tek posle nekoliko dana.

Zidovi međuratne gradnje su debeli i solidni, ali ravni retko. Gletovanje zidova tu ide u tankim slojevima — 1–2 mm po prolazu, ukupno do 3 mm — jer deblji nanos puca; brušenje počinje posle otprilike 12 h, papirom P80–P150 kad sledi obično krečenje.

Merilo ravnosti je 3 mm na 1 m, i to je granica koju vidite kad uveče upalite lampu uz zid. Na pukotinama koje kreću iz uglova prozora ide dijagonalna mrežica sa preklopom, jer krpljenje bez nje pukne po istoj liniji.

U starim palilulskim zgradama gde je uzrok vlage već otklonjen, radimo krečenje i gletovanje posle sanirane vlage: fleke od vode i čađi prvo dobiju izolacioni premaz, inače probiju kroz svež glet i boju. Granicu između molerskog posla i hidroizolacije objasnili smo u tekstu vlaga i buđ na zidu.

Veliki drveni prozori i vrata iz originalne gradnje su ovde vrednost, i vlasnici ih uglavnom ne menjaju. Farbanje stolarije radimo procesom, ne prečicom: brušenje, uklanjanje smole, grund, ponovo brušenje u pravcu vlakana, pa završni slojevi.

Boje za drvo troše se oko 4–8 m²/l, dvostruko više po kvadratu nego zidne, a razmak između slojeva je 12–24 h. Idu tanki slojevi, više njih — debeo sloj se pri sušenju skuplja i puca.

Preko stare sjajne ili emajlirane boje ne ide ništa dok se površina ne ohrapavi i ne premaže adhezionim prajmerom. Optimalna temperatura rada je +10 do +30 °C.

Preko mosta se menja tip posla: umesto stana od pedeset kvadrata, kuća od 150 do 270 m² na placu od jednog i po do pet ari. Tu se najčešće radi kompletno krečenje unutrašnjosti, a zatim krečenje fasade — isključivo na objektima do dva sprata, bez skele i bez alpinista.

Fasada se radi na +5 do +30 °C, ne po vetru jačem od tridesetak kilometara na sat, uz zastiranje od direktnog sunca; temperatura ne sme pasti ispod pet stepeni ni noću. Otporna je na kišu posle dva do tri dana, a potpuno suva posle sedam.

Nov malter se ne boji odmah — cementna podloga traži oko mesec dana. Nosivost starog premaza proveravamo testom rešetkastog reza, jer ono što se ljušti povuće i novu boju.

Uz Bulevar kralja Aleksandra i u Starini Novaku ima gust niz lokala i kancelarija, a tu vreme radi protiv vas. Krečenje poslovnog prostora organizujemo van radnog vremena i vikendom, sa fakturom na firmu.

Za ordinacije, apoteke i kuhinje lokala biramo perivu boju najviše klase, koja podnosi pranje vodom i četkom. U stanovima gde se traži i naglašen zid, radimo postavljanje tapeta na prethodno izgletovanu podlogu — to je jedina podloga na kojoj tapeta stoji bez vidljivih spojeva.

Sa Palilule redovno prelazimo na Karaburmu, u Borču i na Zvezdaru — rute su nam svakodnevne, pa se termin lako dogovara.