Molerski radovi Mirijevo — krečenje i gletovanje u blokovima i kućama

U blokovskom stanu problem obično nije poslednja boja, nego sve ispod nje. Stari kredasti nanosi se pri prvom prelazu valjkom povlače, klejni premazi se moraju sprati, a preko uljane lamperije u hodniku disperzija ne prima bez adhezionog prajmera.

Zato pre svake ponude izlazimo na adresu i gledamo zid, ne tlocrt. Merimo radnu površinu, proveravamo podlogu u kosom svetlu i pišemo cenu sa stavkama pre nego što se išta počne — bez naknadnog „iskrslo je još nešto".

Radimo od 2014. godine, iza nas je preko 1.400 okrečenih stanova i lokala u šesnaest beogradskih naselja, a na svaki posao ide pisana garancija od dve godine.

Dvosobni i trosobni stanovi Proleterskog naselja i mirijevskih blokova najčešće idu kao ceo paket: krečenje stana i kuće uz plafone i hodnik.

Hodnik i predsoblje u ovim stanovima trpe najviše — tu preporučujemo boju visoke klase perivosti, koja podnosi pranje, dok spavaća soba podnosi i slabiju klasu uz jeftiniji materijal. Plafone radimo mat premazom, jer mat u kosom svetlu sakriva talase koje sjajna boja samo naglasi.

Boju iz više kanti pre rada izmešamo u jednoj posudi, da posle nema razlike u nijansi na spoju zidova. Između dve ruke ide pauza od 4–6 h — zato se stan ne kreči „u jednom danu" ako se radi kako treba.

Kad se skinu decenije premaza, zid retko ostane ravan. Gletovanje zidova radimo u tankim slojevima, 1–2 mm po prolazu i najviše 3 mm ukupno, jer deblji nanos puca; brušenje ide tek posle otprilike 12 h.

Pukotine u blokovskim stanovima najčešće kreću iz uglova prozora i vrata i vraćaju se ako se samo zamažu. Na takva mesta ide dijagonalna mrežica sa preklopom, pa tek onda glet. Ciljna ravnost je 3 mm na 1 m — to je ono što se meri, a ne procenjuje.

U stanovima u kojima je vlaga već otklonjena — hidroizolaciju i uzrok rešava drugi zanat — radimo krečenje i gletovanje posle sanirane vlage, sa izolacionim premazom preko fleka od vode, jer bez njega mrlje probiju kroz novu boju. Šta spada u molerski posao, a šta ne, objasnili smo u tekstu vlaga i buđ na zidu.

Staro Mirijevo je kuća, ne stana. Tu najčešće radimo kompletno krečenje unutrašnjosti i krečenje fasade na objektima do dva sprata, bez skele i bez alpinista — to izričito ne nudimo.

Fasadu planiramo po vremenu, ne po kalendaru: radi se na +5 do +30 °C, ne po vetru, uz zaštitu od direktnog sunca, a temperatura ne sme da padne ispod pet stepeni ni noću. U kontinentalnoj klimi biramo premaz niskog upijanja vode koji i dalje propušta paru.

Ako je malter nov, čeka se — cementna podloga traži oko mesec dana pre boje. Nosivost starog premaza proveravamo testom, ne okom, jer boja preko sloja koji se ljušti pada zajedno sa njim.

Rebrasti radijatori iz originalne instalacije su u ovim zgradama pravilo. Farbanje radijatora radimo namenskim lakom koji izdržava do 180 °C i ispod šezdeset stepeni praktično ne žuti, i to na hladnom radijatoru, na temperaturi najmanje +10 °C.

Površina se prvo brusi i odmašćuje, jer je stari lak gladak; neobojen radijator ide prvo na antikorozivnu temeljnu boju. Drugi sloj laka ne ide isti dan — čeka se oko 20 h.

Uz to često ide i farbanje stolarije: balkonska vrata i prozori koji su ostali drveni. Boje za drvo troše se oko 4–8 m²/l, razmak između slojeva je 12–24 h, a posle grunda se obavezno brusi, jer grund podigne vlakna.

Iz Mirijeva izlazimo i na susedne adrese — Zvezdara i Karaburma su nam svakodnevne rute, pa se termin lako uklopi.