Molerski radovi na Voždovcu — od solitera u Šumicama do kuća pod Avalom

Šumice, Braća Jerković 1 i 2, Konjarnik i Banjica podignuti su uglavnom između 1969. i 1975. godine, u lamelama i soliterima punim garsonjera i dvosobnih stanova. Pola veka kasnije zidovi su najčešće nosili pet ili šest slojeva boje, često kredaste, koja pri novom krečenju povlači stari sloj za sobom.

Zato ovde skoro nikad ne krećemo bojom odmah. Stara kredasta i vodorastvorljiva boja se skida, mrlje od vode, čađi i nikotina se izoluju namenskim premazom — bez toga probijaju kroz dve ruke — pa se ide na podlogu.

Boju biramo po sobi. Hodnik i dečija soba traže klasu perivosti 1 ili 2 po EN 13300, jer su to jedini zidovi u stanu koji se stvarno dodiruju; spavaća i retko korišćene prostorije podnose klasu 3. Plafon ide mat, jer mat sakriva neravnine u kosom svetlu.

Sušenje se poštuje: druga ruka tek posle 4–6 h na uobičajenoj sobnoj temperaturi. Ceo redosled i izbor po prostorijama opisani su na strani krečenje stana i kuće.

Stepeništa, ulazi i hodnici zgrada iz sedamdesetih dolaze na red najređe, a trpe najviše. Uz to, po tim površinama se najčešće vide pukotine — na spojevima, oko vrata i po tavanicama podesta.

Pukotina se ne prefarbava. Otvara se, čisti i armira staklenom mrežicom 145–160 g/m², sa preklopom od najmanje 10 cm, a na uglovima otvora ide dijagonalno — jer odatle pukotine i kreću.

Glet ide u slojevima 1–2 mm po prolazu, ukupno do 3 mm, a brušenje posle oko 12 h, sa osvetljenjem, da riševi ne ostanu za sobom. Ravnost držimo u 3 mm na 1 m. Postupak sa svim podlogama stoji na strani gletovanje zidova.

Za zajedničke delove predlažemo perivu boju klase 1 ili 2 — hodnik zgrade se briše, a mat disperzija klase 4 to ne podnosi. Radimo po dogovoru sa upravnikom, sa fakturom, i u terminima koji ne blokiraju ulaz u špicu.

Ispod Avale posao izgleda drugačije. Beli Potok, Zuce, Kumodraž selo, Pinosava i Rakovica selo su naselja porodičnih kuća na parcelama, gde se retko poručuje samo jedna soba — obično se radi ceo enterijer, pa se odmah pita i za spolja.

Unutra su to prostraniji prostori nego u bloku, često sa potkrovljem i kosinama, i zato zahtevaju drugačiju organizaciju: radi se po etažama, a ne po sobama. Kosine i krovni prozori uvek troše više vremena nego što se čini iz prizemlja.

Uz enterijer redovno ide i drvenarija. Boje za stolariju troše se 4–8 m²/l, između slojeva se obavezno brusi jer grund podiže vlakna, a nanose se tanki slojevi umesto jednog debelog — debeo se skuplja i puca. Detalji su na strani farbanje stolarije.

Kod kuća sa dvorištem tu je i metal — kapije, gelenderi, ograde. Pocinkovana bravarija traži najmanje dva sloja temeljne boje, jer cink smanjuje prionljivost; vidi farbanje metalne ograde.

Podavalskim kućama fasada je najčešća spoljna porudžbina, i tu smo jasni unapred: radimo objekte do dva sprata, sa lestvi i lakih pokretnih platformi — bez skele, bez alpinista. Za više od toga vam treba druga vrsta izvođača.

Izbor boje odlučuje koliko će fasada trajati. U kontinentalnoj klimi traži se niska upijanje vode — klasa W3, ispod 0,1 kg/m²h^0,5 po EN 1062-1 — uz zadržanu paropropusnost. Silikonske boje to spajaju najbolje (Sd ispod 0,05 m), akrilne su najekonomičnije, a silikatne najparopropusnije, ali ne idu preko akrilne podloge.

Stari premaz se pre svega proverava na nosivost testom rešetkastog reza, ne okom. Nov malter mora da odstoji 3–4 nedelje pre bojenja.

Sve to sabrano stoji na strani krečenje fasade.

Pod Avalom je po pravilu koji stepen hladnije i vetrovitije nego u centru grada, i to se na fasadi oseti. Fasadne boje traže +5 do +30 °C i vlagu do 80%, a temperatura ne sme pasti ispod +5 °C ni preko noći — zato u kasnu jesen radije odložimo posao nego da rizikujemo.

Ne radi se ni po vetru od 30 km/h i jače, a površina se zastire od direktnog sunca. Akrilna fasada podnosi kišu posle otprilike dva dana, silikatna posle tri, a potpuno je suva tek posle nedelju dana.

Enterijer je druga priča — unutra radimo cele godine, uz uslov +5 do +35 °C i temperaturu zida između 5 i 25 °C. Praktično: fasada od proleća do rane jeseni, stanovi i kuće iznutra kad god vam odgovara.

Voždovac se preko Ustaničke prirodno nastavlja na Konjarnik, naselje koje je i samo delom voždovačko, sa velikim ulazima i soliterima na Rudom. Ka centru radimo na Vračaru, gde se posao potpuno menja — salonski stanovi, štukature i plafoni preko tri metra.

Ako je vaše naselje između, samo recite ulicu. Izlazimo na obilazak isto.