Molerski radovi na Banovom Brdu — vile, stolarija i soliteri

Banovo Brdo nema zasebnu popisnu cifru: gradska opština Čukarica, čije je Banovo Brdo centralno naselje, ima 176.092 stanovnika po popisu 2022.

Ime nosi po Matiji Banu, dubrovačkom političaru i piscu koji je ovde imao letnjikovac na uzvišenju. Kraj se prvo zvao „Banovac", a u Banovo Brdo je preimenovan posle njegove smrti 1903. Stariji nazivi — Repiško brdo, Ordija, Golo brdo — danas se čuju samo od najstarijih komšija.

Glavna graditeljska faza su međuratne porodične vile iz dvadesetih i tridesetih: visoki plafoni, deblji zidovi, veće kvadrature i originalna drvena stolarija sa visokim prozorima. Posle rata uz Požešku ulicu, koja je nastavak Ibarske magistrale, podignut je niz od dvanaest solitera — Pere Todorovića, Žarka Vukovića Pucara — a poslednjih godina i novi stambeni kompleksi sa panoramskim trosobnim stanovima.

Ovo je posao po kome nas na Banovom Brdu najviše pamte. Krečenje fasade na vilama radimo do visine od dva sprata, sa lestvi i pokretne radne platforme. Skelu, alpiniste i visinske radove ne nudimo — na višespratnicama uz Požešku nismo pravi izbor i to kažemo odmah.

Kod stare vile pola posla je odluka o boji. U kontinentalnoj klimi traži se klasa upijanja vode W3 po EN 1062-1. Silikatna fasadna boja je najparopropusnija i namenjena je baš starijim i zaštićenim objektima, ali se hemijski vezuje sa podlogom i ne ide preko akrilnog premaza. Silikonska istovremeno diše i odbija vodu. Akrilna je najekonomičnija i najjače prianja, ali najslabije propušta paru.

Nosivost postojećeg premaza proveravamo testom rešetkastog reza, ne pogledom. Pukotine dobijaju armaturni sloj sa mrežicom i preklopom od 10 cm, a dijagonale idu na uglove prozora i vrata, odakle pukotine i kreću.

Sezona je uslov, ne preporuka: +5 do +30 °C, bez pada ispod +5 °C noću, ne radi se po jakom vetru, a sveža fasada se zastire od direktnog sunca. Akrilni sloj podnosi kišu posle dva dana, silikatni posle tri, a potpuno je suv tek posle sedam.

Originalni prozori ovih vila su visoki, često dvokrilni, sa mnogo pregrada — što znači da je ovde više posla u pripremi nego u samom farbanju.

Farbanje stolarije ide redom: uklanjanje smole i loše prianjajućih slojeva, brušenje, grund, pa opet brušenje u pravcu vlakana, jer grund podigne vlakna drveta. Preko stare sjajne ili emajlirane boje obavezno ide hrapavljenje i adhezioni prajmer.

Nanosi se više tankih slojeva umesto jednog debelog — debeo sloj se skuplja i puca već u prvoj sezoni grejanja. Boje za drvo troše se 4–8 m²/l, razmak između slojeva je 12–24 h, optimalno +10 do +30 °C.

Uz prozore obično idu i ulazna vrata, gelenderi i kapije, pa se posao prirodno nastavlja na farbanje metalne ograde. Pocinkovana bravarija tu traži najmanje dva sloja temeljne boje, jer cink oksid smanjuje prionljivost.

U dvanaest posleratnih solitera posao je drugačiji: standardne visine, poznat raspored, i najčešće promena vlasnika ili useljenje kao povod.

Krečenje stana i kuće počinje od podloge. Stara kredasta boja se skida, jer nova povlači sloj sa sobom; mrlje od nikotina, čađi i vode dobijaju izolacioni premaz, inače probiju kroz svež sloj. Gde su zidovi talasasti od godina i krpljenja, ide gletovanje zidova preko cele površine, a ne lokalna zakrpa koja se vidi u kosom svetlu.

Boju biramo po prostoriji: hodnik i dečija soba perivost klase 1 ili 2 po EN 13300, retko korišćene prostorije klasa 3. Plafoni idu mat, pošto mat u kosom svetlu sakriva neravnine koje bi sjaj naglasio.

Druga ruka tek posle 4–6 h, boja iz više kanti se preliva i meša u jednoj posudi pre nanošenja — zbog toga kod nas nema priče o „dve različite bele" na spoju zidova.

U salonima sa visokim plafonima jedan obrađen zid nosi ceo prostor, pa nam dekorativne molerske tehnike ovde idu češće nego u novijim naseljima — špatulat, ottocento, velvet, madreperlato, kao i sahara zid. Podloga pod dekorativnu obradu brusi se finije, papirom P220.

Radimo i:

Banovo Brdo je centar Čukarice, a nekoliko minuta smo i od Žarkova i Vidikovca. Ako se vaša ulica nalazi na granici dva kraja, izlazak na procenu je i dalje besplatan.