Molerski radovi na Karaburmi — priprema stana za prodaju, izdavanje i useljenje

Kad stan ide na tržište, cilj nije savršenstvo nego čist, ujednačen utisak u roku. Zato na obilasku prvo razdvojimo dve stvari: šta se stvarno mora uraditi da bi stan izgledao kako treba i šta je ulaganje koje se neće vratiti kroz cenu.

Najčešće rešenje je gletovanje zidova tamo gde su oštećenja vidljiva, uz kompletno krečenje stana u jednoj neutralnoj beloj. Kredasta stara boja se skida jer nova povlači sloj sa sobom, preko uljane ne ide disperzija bez adhezionog prajmera, a mrlje od dima i vode se izoluju premazom da ne probiju kroz nov sloj.

Za izdavanje se isplati periva klasa 1 ili 2 po EN 13300 u hodniku i kuhinjskom delu, jer se ti zidovi peru, a ne prekrečuju. Klasa 1 gubi najviše 5 µm posle 200 ciklusa mokrog trljanja. U spavaćoj sobi klasa 3 radi isti posao za manje novca.

Ako je stan prazan, a to pred prodaju obično jeste, ima smisla i mašinsko krečenje. Airless troši oko 50% više boje od valjka, ali stan od 50 kvadrata završava neuporedivo brže i ostavlja ujednačen film — što je tačno ono što se vidi na fotografijama oglasa.

Jedna sitnica koja ruši ceo utisak: boja iz više kanti mora da se egalizuje u jednoj posudi pre nanošenja. Bez toga se na velikom zidu vide dve različite bele, i to je prvo što kupac primeti kad uđe.

Blokovi iz pedesetih i šezdesetih su armiranobetonske zgrade koje su odavno slegle, a to se na zidovima vidi kao mreža tankih pukotina — najčešće u uglovima prozora i vrata, i na spojevima gde su kasnije rađene pregrade. Takve pukotine se ne rešavaju gletom preko njih, jer se za nekoliko meseci vrate na isto mesto.

Radi se dijagonalna mrežica na uglovima otvora, gramature 145–160 g/m² sa okcem 4×4 mm i preklopom od najmanje 10 cm, pa tek onda glet. Glet ide u slojevima 1–2 mm po prolazu, ukupno do 3 mm — deblje puca — a brušenje tek posle otprilike 12 h.

Ravnost merimo po DIN 18202: 3 mm na jedan metar, 5 mm na dva. Kod stanova u kojima je rađena nadogradnja ili su spajane prostorije, prelaz između starog i novog zida je mesto na kojem se najviše vidi da li je neko radio pedantno.

Kod nadograđenih delova ima i gips-kartona. Tu radimo Q3 i Q4 nivo — glet preko cele površine, najmanje 1 mm, jedini nivo koji podnosi sjajne premaze. Bandažiranje spojeva na Q1–Q2 je gipsarski posao i to ne mešamo.

Stari ulazi na Karaburmi su često najzapušteniji deo zgrade, iako su prvo što svako vidi. Krečenje stepeništa, hodnika i zajedničkih prostorija radimo u dogovoru sa upravnikom, sa fakturom na skupštinu stanara i terminima koji ne blokiraju ulaz kad je najprometniji.

Za takve površine ide isključivo visoka perivost — klasa 1 ili 2 — jer su zidovi stepeništa u stalnom kontaktu sa rukama, torbama i biciklima. Mat premaz je bolji izbor za velike zidne površine u kosom svetlu stepenišnog prozora, jer sakriva neravnine koje bi polusjaj naglasio.

Isti pristup važi i za lokale i kancelarije u prizemljima duž Višnjičke — krečenje poslovnog prostora radimo i van radnog vremena, kada prostor ne sme da stane.

Uz stepenište gotovo uvek ide i gelender, a u starim ulazima to je metal sa nekoliko slojeva boje ispod kojih se krije rđa. Farbanje metalne ograde ovde počinje čišćenjem do podloge bez slabo prianjajuće rđe, a gde je korozija ozbiljnija, do metalnog sjaja.

Antikorozivna temeljna ide u dva sloja, do 60 µm ukupno, sa najmanje 2–3 h razmaka između njih, na +10 do +25 °C. Preko starih slojeva boje koristi se adhezioni prajmer, posle kojeg akrilni emajl sme posle 12–16 h, a alkidni tek posle 48 h.

Dok je ekipa u stanu, često se u isti termin uklopi i farbanje radijatora, pošto su u ovim stanovima gotovo uvek rebrasti i originalni. Radi se na hladnom radijatoru, na najmanje +10 °C; namenski lak podnosi do 180 °C, a drugi sloj ide tek posle oko 20 h.

Ka jugu i uz Zvezdaru radimo Mirijevo, a Karaburma pripada opštini na kojoj pokrivamo i Palilulu. Preko Pančevačkog mosta izlazimo i u Borču.