Sahara zid u Beogradu — dubina i sjaj na jednom zidu

Sahara je dekorativna molerska tehnika koja se nanosi u više tankih slojeva, gletericom, preko posebno pripremljene podloge. Slojevi se ne poklapaju potpuno, pa se ispod gornjeg sloja nazire donji.

Rezultat je površina sa mekim, talasastim prelazima i blagim metalnim sjajem koji se pomera zajedno sa pogledom. Ljudi to najčešće opisuju rečima „izgleda kao pustinjske dine" — slojevito, sa svetlijim grebenima i tamnijim udubljenjima.

Sahara nije boja iz kante nego sistem: podloga, dekorativna masa i način nanošenja. Isti materijal u dve ruke daće različit izgled, zavisno od toga koliko je poteza napravljeno i pod kojim uglom.

Sahara najbolje radi tamo gde svetlo pada koso, jer se tada vidi reljef. Zid preko puta prozora deluje mirnije i mekše, a zid pod uglom u odnosu na prozor pokazuje puni efekat dina.

Uveče, pod toplim veštačkim svetlom, sjaj se skuplja u uske trake i zid deluje tamnije nego danju. To je normalno ponašanje tehnike i zato pre početka uvek radimo probu na malom polju, koje pogledate i danju i uveče.

Po evropskoj normi EN 13300 sjaj se deli na G1 (sjaj), G2 (srednji, svileni mat i polusjaj) i G3 (mat). Sahara se u praksi kreće u zoni srednjeg sjaja, pa je zato osetljiva na svetlo, dok običan mat zid izgleda isto iz svakog ugla.

Zrno je druga stvar koja se vidi izbliza: dekorativne mase nose fino do srednje zrno, pa površina nikad nije glatka kao gletovan zid. Ako želite savršeno gladak, sjajan zid — sahara nije ta tehnika.

Ovo je odluka koju vredi doneti pre nego što se kupi materijal, jer se sve ove tehnike rade preko slične podloge, ali daju veoma različit prostor.

Sahara daje najizraženiji reljef i najviše „pokreta" u zidu. Bira se kada zid treba da bude glavni element sobe.

Travertino tehnika ide u suprotnom smeru — imitira kamen, mirnija je i ozbiljnija, i lakše se uklapa u prostor u kome već ima jakih boja ili šara. Ottocento i velvet su mekši, sa efektom tkanine, i češće se rade u spavaćim sobama nego u dnevnim.

Ako niste sigurni šta odgovara vašem prostoru, pogledajte pregled svih dekorativnih molerskih tehnika — tamo stoji šta koja tehnika radi sa svetlom i u kojoj prostoriji obično završi. Na obilasku ionako donosimo uzorke, pa se odluka lakše donese uz zid nego uz ekran.

Krečenje je posao sa valjkom u dve ruke preko cele prostorije. Sahara je posao sa gletericom, na jednom zidu, u nekoliko slojeva, i traje znatno duže po kvadratu.

Podloga je druga velika razlika. Za krečenje je dovoljan zid izgletovan i obrušen finoćom P80–P150, dok se glet pod dekorativnu obradu završava finijim brusnim papirom P220 — jer svaki riš koji se ne bi video pod mat bojom, ispod sahare uhvati svetlo.

Treća razlika je popravka. Okrečen zid se prekreči bez traga, dok se sahara ne krpi na parče — oštećen deo se obrađuje u celini do najbližeg ugla, jer bi se prelaz između starog i novog sloja video.

Zato saharu ne uzimamo kao „malo skuplje krečenje" nego kao poseban posao, sa svojim vremenom, svojom podlogom i svojom cenom.

Dekorativna tehnika ne sakriva neravnine, ona ih pojačava. Zbog toga je kod sahare polovina posla ispod onoga što se na kraju vidi.

Zid se prvo dovodi u ravan. Glet masa se nanosi u slojevima od 1–2 mm po prolazu, ukupno do 3 mm, jer deblji sloj puca. Brušenje ide tek posle otprilike 12 h, kada je masa stvarno stegla, i završava se papirom P220.

Ravnost se ne procenjuje okom nego letvom. Norma DIN 18202 traži odstupanje do 3 mm na 1 m i 5 mm na 2 m — to je granica ispod koje se reljef sahare čita kao namera, a ne kao kriv zid.

Zatim ide podloga za dekorativne tehnike, kod nas najčešće BK-Deco Acryl, u potrošnji 130–150 ml/m². Nanosi se unakrsno i ostaje blago reljefna, pa dekorativna masa ima za šta da se uhvati i ne upija se neravnomerno.

Rad se izvodi u uslovima koje materijal traži: +5 do +35 °C i relativna vlažnost do 80%. Na hladnom zidu se sloj suši neravnomerno i sjaj ispadne mrljav.

Najčešće pitanje posle „kako izgleda" glasi „a šta ako se zaprlja". Dekorativna površina je otpornija nego što ljudi očekuju, ali nije neuništiva.

Sahara bez zaštitnog premaza podnosi lagano brisanje suvom ili blago vlažnom krpom. Ne podnosi ribanje, deterdžent i sunđer sa grubom stranom — tu se sjaj skida u tragovima.

Kada zid ide u prolaz, u hodnik, iza kauča ili u prostor gde ima dece, radi se zaštitni premaz preko gotove sahare. On zatvara površinu, olakšava čišćenje i istovremeno malo produbljuje boju, pa zid posle premaza izgleda za nijansu punije.

Ako se ne dira grubo, sahara traje koliko i kvalitetno krečenje, često i duže — jer se prašina i sitne mrlje na reljefnoj površini prosto ne vide onako kao na ravnom belom zidu. Na naš rad dajemo pisanu garanciju od 2 godine.

Sahara se gotovo uvek radi kao akcentni zid, na jednoj površini u prostoriji. Cela soba u dekorativnoj tehnici zatvara prostor i brzo dosadi.

U dnevnoj sobi to je najčešće zid iza televizora ili iza garniture. U spavaćoj — zid iza uzglavlja. U hodniku i predsoblju bira se najduži zid, ali tada gotovo obavezno ide zaštitni premaz.

Ostali zidovi se kreče mat bojom u tonu koji podržava saharu, a ne takmiči se sa njom. To se planira zajedno, jer je jeftinije i logičnije uraditi krečenje i saharu u istom terminu nego naknadno.

Jedno ograničenje vredi znati unapred: zid sa puno prekida — prozor, vrata, niše i ugradni elementi — nije dobar kandidat. Tehnika traži neprekinutu površinu da bi se prelivi videli.

Dekorativne tehnike se u Beogradu plaćaju u rasponu 8–15 €/m² za rad na dekorativnoj obradi. Poslovi ovog obima obično padnu negde unutar tog raspona, zavisno od tri stvari.

Prva je stanje podloge: ako zid već ima ravan glet, priprema je kratka; ako se skida stara boja, ravna zid i radi glet u dve ruke, priprema može biti veći deo posla od same sahare. Druga je površina — mali zid u uskoj prostoriji nosi isto vreme pripreme kao veliki, pa je po kvadratu skuplji.

Treća je izbor: broj slojeva, jačina reljefa i da li ide zaštitni premaz. Sve tri stavke stoje odvojeno u ponudi koju dobijate posle obilaska, pre nego što bilo šta počne.