Krečenje zimi — može li i pod kojim uslovima
Kupili ste stan u novembru i svi vam kažu da se sačeka proleće. Kuhinja je posle kvara na bojleru ostala sa flekom preko pola zida, a napolju je pet stepeni. Pitanje je uvek isto: da li se zimi uopšte može krečiti, ili se time samo pravi šteta?
Kratak odgovor: unutra se može, i to bez ikakvog kompromisa u kvalitetu — ako se ispoštuju uslovi. Napolju je priča potpuno druga i tu se zaista čeka.
Uslovi za krečenje zimi — brojevi koji odlučuju
Boje i glet mase nisu osetljive na kalendar nego na tri stvari: temperaturu vazduha, temperaturu zida i relativnu vlažnost.
Za unutrašnje disperzione boje i glet mase proizvođači propisuju +5 do +35 °C uz relativnu vlažnost do 80%. To je opseg koji svaki grejan beogradski stan ispuni bez ikakvog truda i u januaru.
Ono što se često previdi je temperatura zida, ne samo vazduha — traži se između 5 i 25 °C. To je važno kod spoljnih zidova koji su danima bili neizgrejani, kod praznih stanova u koje se tek uselilo grejanje i kod vikendica. Zid koji je ledeni na dodir ne prima boju kako treba, čak i ako termometar u sredini sobe pokazuje 20.
Praktično pravilo: prostor se zagreje dan ranije, ne na sam dan rada. Da bi se zid izgrejao, nije dovoljno da vazduh bude topao dva sata.
Minimalne temperature po vrsti posla
Nije svaki molerski posao isti zimi. Ovo su granice ispod kojih se materijal jednostavno ne ponaša kako proizvođač garantuje:
| Posao | Minimum | Napomena |
|---|---|---|
| Unutrašnje krečenje disperzijom | +5 °C (opseg +5 do +35 °C) | RV do 80%; temperatura zida 5–25 °C |
| Gletovanje zidova | +5 °C | isti uslovi kao za boju |
| Lepljenje tapeta | +5 °C | odnosi se na lepak |
| Farbanje radijatora | +10 °C | i to na hladnom radijatoru, ne na direktnom suncu |
| Farbanje stolarije i drvenarije | optimalno +10 do +30 °C | ispod toga razmak između slojeva se izduži |
| Fasada, akrilna i silikonska boja | +5 °C — i ne sme pasti ispod +5 ni noću | ne radi se ni po vetru; RV do 80% |
| Fasada, silikatna boja | +8 °C | 12 sati između slojeva |
Ta stavka „ni noću" je razlog zašto se fasada u Beogradu zimi ne radi. Dan sa 12 stepeni deluje kao poklon, ali ako u tri ujutru padne na nulu, film boje se ne formira do kraja i posle prve kiše se vidi zašto.
Ima i vremenski uslov koji se ne meri termometrom: fasadni premazi traže dva do tri dana bez kiše da izdrže vlaženje, a potpuno suvi su tek posle sedam. Zimi se takav niz dana ne dobija često.
Šta se zimi menja u samom radu
Materijali se zimi ne ponašaju drugačije — samo sporije. Sve što u sinteze ide pod „razmak sušenja" treba računati sa rezervom.
Na 20 °C je boja suva na dodir za oko 3 sata, a druga ruka ide tek posle 4–6 sati. Kad je u prostoru 12 do 15 stepeni ili je vlažnost visoka, taj razmak realno naraste — i tu se ne štedi, jer prerana druga ruka povuče prvu.
Isto važi za glet. Brušenje disperzione glet mase ide tek posle oko 12 sati, praškaste 12 do 24 — a to su vrednosti za normalne uslove, ne za hladnu, zatvorenu sobu.
Iz toga sledi jedina realna posledica zime u unutrašnjem molerskom poslu: posao traje nešto duže, ne ispadne lošije. Stan od dve-tri sobe sa gletovanjem se zimi lako produži za pola dana do dan, a to je nešto što na obilasku odmah kažemo, pre nego što se dogovori termin.
Provetravanje bez promaje
Ovo je stvarna zimska veština i najčešći uzrok problema kod onih koji krečenje rade sami.
Prostoriji treba izmena vazduha da bi otišla vlaga koju boja i glet otpuštaju. Ako se stan drži hermetički zatvoren, vlažnost skoči preko granice i sušenje stane — a u najgorem slučaju se na hladnim zidovima pojavi kondenz.
Ali otvoren prozor sa jedne i vrata sa druge strane su promaja, a promaja preko sveže boje suši površinu brže od dubine. Rezultat je razlika u sjaju, ponegde i sitne pukotine.
Radi se drugačije: kratko i široko provetravanje, pa zatvaranje i grejanje. Nekoliko minuta punog otvaranja prozora nekoliko puta dnevno izbaci vlagu, a soba se brzo vrati na radnu temperaturu. Radijator ostaje uključen, ali se ne pojačava do maksimuma neposredno uz sveže okrečen zid.
Zima je zapravo najbolji termin za unutrašnje radove
Ovo je deo koji retko ko kaže naglas, jer ide protiv navike. Sezona molerskih radova u Beogradu je proleće i rana jesen — svi zovu u aprilu i septembru, i tada se na dobru ekipu čeka.
Zimi je obrnuto. Termini su slobodniji, ekipe dostupnije, a datum koji dogovorite se lakše drži jer nema pomeranja zbog tri posla u istoj nedelji.
Uz to, unutrašnji radovi zimi ne trpe ništa. Grejan stan ima stabilniju temperaturu nego stan u julu kad je 35 stepeni i kad boja suši prebrzo da bi se stigla ravnomerno razvući.
Ako planirate useljenje na proleće, krečenje u januaru ili februaru je najmirnija varijanta koju možete izabrati. Detalji kako to izgleda od poziva do primopredaje su na strani krečenje stana i kuće.
Šta zimi ipak treba odložiti
Da ne ispadne da sve može. Ove poslove ne treba forsirati:
- Fasadu — dok se ne dobije period u kojem ni noću ne pada ispod +5 °C, kod silikatnih premaza ispod +8 °C.
- Farbanje spoljne stolarije i metalnih ograda — isti razlog, plus rosa i vlaga koje se hvataju na hladan metal i drvo.
- Krečenje u negrejanom prostoru — vikendica, garaža, prazan lokal bez grejanja. Ne rešava se grejalicom nabačenom u ćošak: ona zagreje vazduh, ne zid, i još pravi neravnomerno sušenje.
Za sve ostalo, u stanu koji se greje, zima nije prepreka.
Česta pitanja o krečenju zimi
Mora li grejanje da radi za vreme krečenja?
Da, i posle njega. Cilj je da temperatura ostane u propisanom opsegu tokom celog sušenja, ne samo dok se radi. Radijatori se ne isključuju uveče „da uštedi", jer se tada zid ohladi i sušenje stane.
Koliko dugo posle krečenja miriše zimi?
Duže nego leti, jednostavno zato što se manje provetrava. Disperzione boje na vodenoj bazi nemaju jak miris i on prođe za dan-dva uz redovno kratko provetravanje. Ako soba mora odmah da se koristi, ostavite je da se provetri makar jedno veče.
Može li se zimi krečiti dok se živi u stanu?
Može, i to je uobičajen zimski scenario. Radi se soba po soba, nameštaj se izmesti u već završen deo i pokrije, a spavanje se organizuje u prostoriji koja tog dana nije rađena. Na obilasku dogovorimo redosled tako da stan sve vreme ostane upotrebljiv.
Da li zbog zime treba drugačija boja?
Ne. Ista boja, isti sistem — samo poštovan razmak između ruku. Nema „zimske" disperzije; postoje uslovi u kojima obična disperzija radi kako treba i uslovi u kojima ne radi.
Ako želite da iskoristite zimski termin dok su ekipe slobodnije, javite se — naša molerska služba u Beogradu izlazi na besplatan obilazak, izmeri i da ponudu pre početka radova. Radimo ponedeljak–subota od 07 do 20h.
